Koji su simptomi povrede sakroilijačnog zgloba (SIZ)?

Bol je lociran ili sa leve ili sa desne strane donjeg dela leđa. Bol može imati opseg od bola do oštrog bola koji može izazvati ograničenje pokreta.
Bol može zračiti u zadnjicu i donji deo leđa i često će zračiti napred u prepone. Povremeno je odgovoran za bol u testisima kod muškaraca. A povremeno može doći do bola u donjim ekstremitetima što može dovesti do zablude da je u pitanju išijas.
Klasični simptomi su otežano okretanje u krevetu, problematično obuvanje cipela i čarapa i bol prilikom izlaženja iz automobila. Ukočenost u donjem delu leđa prilikom ustajanja ujutru ili nakon dugog sedenja. Bol na jednoj strani leđa prilikom duge vožnje. Može postojati osetljivost ligamenata koji okružuju zglob prilikom palpacije.
Uzroci mogu biti podeljeni u četiri kategorije:
Traumatski
Biomehanički
Hormonski
Upala zglobova
Traumatski
Traumatske povrede SI zgloba su izazvane kada postoji iznenadan udarac. Čest primer je pad na zadnjicu. Ovakav tip povrede često izaziva povredu ligamenata koji podržavaju zglob.
Biomehanički
Bol zbog biomehaničkih povreda obično dolazi tokom vremena i često povećanjem aktivnosti ili promenom zanimanja/sporta itd. Najčešći biomehanički problem uključuju:
Nejednaku dužinu nogu
Ravna stopala
‘Zarotiranu’ karlicu
Mišićnu neravnotežu
Hormonalni
Hormonske promene, pre svega tokom trudnoće mogu izazvati sakroilijačni bol. U pripremi za porođaj, ligamenti karlice posebno povećavaju labavost. Kombinacija ovoga sa povećanjem težine i time stavljanjem ekstra pritiska na kičmu, mogu da dovedu do mehaničkih promena koje će dovesti do bola.
Upala zglobova
Koja će prestati nakon korekcije pokretljivosti SI zgloba.

Disfunkcija Sakroilijačnog Zgloba (Bol u SI Zglobu)

U praksi se pokazalo da oko 85% svih osoba koje dođu na tretman imaju problem u SI zglobu. Srećom, može se uspešno tretirati, osim ukoliko nije patološko stanje.
Disfunkcija u sakroilijačnom zglobu, ili SI zglobu, ume da izazove bol u donjem delu leđa i/ili bol u nozi. Bol u nozi može da bude posebno težak, i može biti sličan išijasu ili bolu izazvanom diskus hernijom.
SI zglob leži odmah u dnu kičme – ispod lumbalnog dela kičme i iznad trtične kosti. Povezuje krsnu kost sa karličnim kostima. Ima sledeće karakteristike:
• Mali i veoma jak, ojačan snažnim ligamentima koji ga okružuju
• Ima mali opseg pokreta
• Prenosi svu silu gornjeg dela tela na karlicu (kukove) i noge
• Ponaša se kao šok-apsorbirajuća struktura.
Uzrok bola u SI zglobu može biti izazvan od:
Previše kretanja – hipermobilnosti ili nestabilnosti. Bol se tipično oseća u donjem delu leđa i/ili kuku i može zračiti u prepone.
Premalo kretanja – hipomobilnost ili fiksacija. Bol se tipično oseća na jednoj strani donjeg dela leđa ili zadnjici, i može zračiti niz nogu. Bol obično ostaje iznad kolena, ali vremenom se širi na skočni zglob i stopalo.
Ovo stanje je generalno mnogo češće kod mladih i sredovečnih žena.
Cilj tretmana sakroilijačnog bola je iskoristiti metod koji će pacijent najviše tolerisati, tj. prilagoditi pacijentu tehniku, a pri tome da da najbolji ishod.
Najvažnije od svega jeste PRAVILNA DIJAGNOSTIKA, zatim i pravilna tehnika korekcije zglobnog bloka. Osnovno pravilo je da ukoliko i ne rešimo problem da NE NAUDIMO osobi koju tretiramo.

Trigger points (tačke okidači)

Trigger points (tačke okidači)

Šta su trigger points (TPs)?

To su tvrdi snopovi mišićnih vlakana koji ne mogu da se opuste.

Ovaj ‘čvor’ se može osetiti kao zrno graška zakopan duboko u mišiću, a može biti veličine od glave čiode do veličine palca. Održava jaku kontrakciju mišićnih vlakana povezanih sa njom, koja dalje izaziva napeti mišićni snop koji se takođe oseća u mišićima.

Da li je TPs isto što i spazam mišića?

Ne, nije ista stvar. Spazam podrazumeva nasilnu kontrakciju celog mišića dok je TP kontrakcija samo jednog dela mišića. Spazam uključuje fizičko oštećenje mišića ili tetiva vlakana, dok se ta šteta nije pokazala u studijama TPs. (Međutim, takve povrede mogu predisponirati razvoj TPs, samo kasnije).

Zašto se one nazivaju tačke okidači (TPs)?

Povlačenjem okidača pištolja on pravi buku ali takođe šalje metak koji proizvodi bol na udaljenom cilju (meti). Jakim pritiskom na mišićnu TPs boli mesto pritiska, terajući osobu da odskoči, dolazi do trzaja i povlačenja. Ali, još važnije, TPs takođe šalje (reflektuje) bol ili osetljivost na neki drugi cilj (mesto), često veoma udaljen. Tako, na primer, kod glavobolje ne mora da znači da je problem u samoj glavi, nego je bol poslata iz TPs koja se nalazi sa strane vrata. Nikad ne treba pretpostavljati da je problem samo na mestu koje boli.

.Kako izgleda bol izazvan TPs?

Reflektujući bol izazvan TPs je uglavnom stabilan, dosadan i često dubok. Može boleti dok odmaramo, ili samo pri pokretu. Varira od niskog stepena nelagodnosti do teškog i onesposobljavajućeg.

Da li su TPs česte?

Veoma. Ali, nažalost, većina lekara opšte prakse i ortopeda ne znaju za TPs. A s obzirom da se TPs ne vide na rentgenu ili skeneru pacijentu se može reći da je sve u redu sa njim ili da se ništa ne može uraditi da mu se pomogne.

Zajednički simptomi koje izazivaju TPs?

TPs znaju da izazovu ili doprinesu glavoboljama, bolovima u vratu ili vilici, bolu u donjem delu leđa, sindrom karpalnog tunela i teniskog lakta, kao i mnoge vrste bolova u zglobovima kojima se pogrešno pripisuje artritis, tendinitis, burzitis ili povrede ligamenata.

Drugi simptomi kojima može biti uzrok TPs?

Osim bola, TPs mogu izazvati utrnulost, trnjenje, slabost, ili nedostatak normalnog obima pokreta. Takođe, mogu izazvati vrtoglavicu, mučninu, gorušicu, i lažne srčane probleme. i mogu dovesti do depresije ukoliko je bol hronična.

Šta izaziva TPs?

Kod svih se razvija napetost mišićnih vlakana još od detinjstva. Međutim, to se kod nekih brže a kod nekih sporije razvija. Na primer, TP može razviti napet mišični snop usled saobraćajne nesreće, pada, uganuća ili preloma, preteranog ili neobičnog vežbanja.Ili pak hroničnih napetosti mišića korišćenih za održavanje posture tela, usled nepravilnog sedenja, rada ili spavanja, ili usled ponavljajućih radnih zadataka.

Šta još mogu da uradim ili da izbegavam da se postigne trajni oporavak?

Nučite da poštujete svoje mišiće. Oni nisu dizajnirani za održavanje u kontrakciji ili fiksnom položaju dugo vremena. Podižite veoma pažljivo.

Usporite sa radom, pravite češće kraće pauze, naročito ako osetite mišićni zamor.

Istežite se više puta dnevno a pogotovo pred spavanje. Budite kao mačka – retko pokušava da hoda posle sna bez prethodnog istezanja glatko i polako.

Naučite tehnike relaksacije (npr. joga, meditacija, disanje).

Uvek pazite na svoje držanje prilikom sedenja, čitanja, korišćenja računara, automobila ili telefona. Ne ostajte dugo u jednoj poziciji.

Izbegavajte hladnoću, noseći ekstra topli sloj odeće, podešavanje grejanja, itd.

Ispravite bilo koje neravnoteže u vašoj ishrani, i uzimajte vitaminske i mineralne dodatke kao što je preporučeno od strane lekara (nutricioniste).

Šta sa vežbanjem?

Kada su TPs veoma aktivne, što znači da bole i u miru, tada je dozvoljeno samo lagano istezanje i topla pakovanja (peškir) na bolno mesto.

Jednom kada je neaktivna TP i nema konstantanog bola tada uz istezanje možete početi sa vežbama jačanja i izdržljivosti.

Ukoliko i dalje nema bolova, tada se preporučuje kondicioni program, bar 2 puta nedeljno, tipa plivanje ili bicikl.

Da li će TPs nestati ukoliko se budem samo odmarao?

Da i ne.

Studije su pokazale da se uz kratak period odmora i izbegavanje aktivnosti koje su dovele do aktivacije TP, bolni simptomi se mogu povući na nekoliko nedelja. Ovo dovodi do toga da ljudi poveruju da su problem nestali. Ali, ako pravilno pregledate mišiće, naći ćete da je još uvek napet i slab, i reaguje na pritisak reflektujućim bolom.

Drugim rečima, TPs su još uvek tamo, samo leže uspavane i ne reflektuju bol tog momenta. Loša vest je da mogu veoma lako da se reaktiviraju, da proizvedu bol ponovo, jednostavno preopterećenjem mišića pri novom radnom zadatku, radeći ili spavajući u nepravilnom položaju, hlađenjem mišića, ili usled emocionalnog stresa, umora ili virusne infekcije.

Jedini način da se otarasimo TPs za trajno olakšanje jeste kroz aktivni lov i tretiranje svih aktivnih i latentnih TPs. Iako ovo podrazumeva više truda, istinski vredi da bi izbegli “beskonačnu reprodukciju” TPs bola.

Potrebno je napomenuti još da tretiranje TPs mora da izvede stručno lice (Osteoterapeut), jer ukoliko se to ne uradi na pravilan način može doći do stvaranja novih TPs. Kasnije, kada se eliminišu postojeće TPs pacijent može biti obučen da neke od njih tretira i sam ukoliko želi.

Diploma

Sertifikat koji treba da poseduje diplomirani Osteoterapeut

Često postavljana pitanja

Koliko je terapija potrebno?

Najmanje tri terapije (u proseku).

Prva, potrebno je pozicionirati (namestiti) sve zglobove;

Druga, kontrola zglobova i tretiranje mišića, vezivnog tkiva i cirkulatornog sistema;

Treća, kontrola rada terapeuta i savet pacijentu u vezi vežbanja (da bi održao novonastalo dobro stanje).

Kontrola za tri meseca.

To je osnovni stav terapeutske kliničke masaže - tri terapije, međutim ukoliko stanje nije idealno, onda se osoba tretira sve dok se svi zglobovi ne nameste i ne ostanu na mestu, pa onda tretiramo mišiće, i na kraju vežbe.

Koliko često se radi terapija?

Između dve terapije je potrebno napraviti razmak 2-3 dana.

Tok ozdravljenja i potrebe za sledećom terapijom ne određuje pacijent nego dijagnostika koju terapeut uradi i na osnovu njegove procene.

Ja imam problem koji duže vreme traje, šta onda raditi?

Od suštinske je važnosti obratiti se terapeutu na vreme, najbolja je preventiva. Biće potrebno manje terapija, brži će biti oporavak, a takođe će se osoba brže osloboditi bolova.

Što se tiče osoba koje dođu sa problemom koji duže traje i traže od terapeuta da ih odmah izleči, nek imaju na umu da terapeut nema magični štapić i da ne može ubrzati tok ozdravljenja.

Možemo upucati lek pacijentu u usta, opet neće brže ozdraviti.

Kako mi terapija može pomoći?

Terapija otklanja prepreke za samoozdravljenje organizma. Prepreke mogu brzo da se otklone ali rok ozdravljenja ne može se predvideti.

Šta da radim, a šta da ne radim posle terapije?

Tih dana nakon tretmana je nestabilno stanje organizma, telo se prilagođava, leči se. Odmarati, šetati, ne sedeti i ne voziti dugo, izbegavati velika opterećenja.

“Onaj ko nešto hoće to nisam ja, nego Vi, cenjeni posetioci.”

Vaš Terapeut

Piriformis sindrom

Piriformis (kruškasti mišić) se pripaja na prednjoj strani sakruma i napušta karlicu kroz veliki sedalni otvor do trohanter majora.

Dejstvo mu je spoljašnja rotacija u zglobu kuka i sinergista je pokret abdukcije u zglobu kuka, takođe i stabilizator kuka.

Mali je ali veoma važan. Jako je izdržljiv i izložen velikom naporu, tako da je sklon spazmu ili razvoja napetih tačaka (trigger points). U fitnesu i kardio vežbanju dolazi do oštećenja piriformisa usled nepravilnog vežbanja (dobro je imati čvrstu ali ne prečvrstu zadnjicu). Usled spazma može da pravi probleme decenijama: bol u zadnjici (mesecima ili godinama), izaziva simptome lumboišijalgije ili diskushernije. Ukoliko piriformis postane skraćen može izvršiti pritisak na n. ischiadicus i tako izazvati bol koji se spušta niz nogu, često poznat kao išijas. Zajednički uzrok piriformis sindroma su skraćeni aduktori nogu. To znači da spoljašnji abduktori ne mogu pravilno da vrše pokret te vrše pritisak na piriformis.

Putanja n. ishiadicusa (L4-S3) nije jednaka, može da ide:

1. Ispod piriformisa 85%
2. Jedan deo ispod, jedan iznad pa se spaja na n. ischiadicusu 2-3%
3. Kroz piriformis 1%

Od toga zavisi kako će se bol manifesovati.

Prilikom dijagnostike (manuelno i/ili magnetna rezonanca) potrebno je utvrditi da se ne radi o lumboišijalgiji ili diskus herniji, znači da je sve na mestu i da nema zglobnih blokova. Zatim prilikom tretmana piriformisa uzeti u obzir i glutealne mišiće, ostale rotatore kuka, quadratus lumborum, napete tačke.

Simptomi sindroma piriformis:

Napetost u predelu mišića

Bol u zadnjici

Bol koji zrači duž zadnje strane noge, obično zadnjom ložom

Smanjen obim pokreta zgloba kuka, posebno prilikom unutrašnje rotacije kuka

Može se pomešati sa napetošću hamstringa (zadnje lože), međutim neće biti oblasti u zadnjoj loži koja će biti napeta na dodir

Postoje jednostavne metode dijagnostikovanja i tretmana piriformisa koje terapeut kliničke masaže uz uzimanje u obzir gore navedenog može izvršiti i uspešno tretirati. Pored terapije neophodno je da pacijent sam radi na jačanju glutealnih mišića i istezanju piriformisa.

Išijas (Lumboishialhija)

Išijas je je oboljenje koje nastaje oštećenjem kičmenih korenova izazvanim prolapsom lumbalnih intervertebralnih diskusa ili piriformis sindromom. U anamnezi ima više nastupa bolova u lumbalnom delu kičme (lumbago), obično posle naprezanja. Aktuelni bol je lokalizovan u istom predelu i širi se ka zglobu kuka, niz nogu do potkolenice ako je lumbago ili niz potkolenicu i list noge sve do prstiju, ukoliko se radi o išijasu.

Kada se kaže išijas misli se na nervus ishiadicus: (L4-S3) se sastoji od dva dela, od n. peroneus communis i n. tibialis koji imaju zajedničku vezivnu omotnicu u području karlice i butine, što daje privid jedinstvenog nervnog stabla. Račvaju se u predelu iznad zgloba kolena. Ova dva nerva mogu i zasebno da se spuštaju, tada n. peroneus probija m. piriformis.

Bol može biti samo u jednoj nozi, no može se bol seliti iz jedne noge u drugu pa čak zahvatiti obe noge. Kod jakog išijasa često je nemoguće naći olakšavajući položaj i više-manje sve aktivnosti su bolne. Stajanje i hodanje su propraćeni istim bolovima kao i sedenje i ležanje.

Većina osoba koje pate od tzv. išijasa prethodno su bolovale od bolova u krstima ili su već imale nekoliko epizoda ukočenih leđa ili lumbaga. Naime, najčešće su ukočena i bolna leđa zapravo prethodnica išijasu. Zato još jednom napominjem da je pri prvim simptomima bolnih leđa potrebna intervencija terapeuta kliničke masaže koji će djelovati preventivno na kasniji bolniji išijas. Nažalost, većina ljudi to ipak ne čini, već se obrate tek onda kada išijas postane neizdrživ. Kao i kod bolova u leđima prve pojave išijasa i nisu tako bolne, međutim kroz vreme one postaju sve bolnije. Dužina trajanja varira od nedelju dana pa sve do više meseci.

U većini slučajeva terapeutska klinička masaža je vrlo efikasna u rešavanju takvih tegoba. Još bolje bi bilo da se počnete brinuti za svoja leđa i noge pre nego li počnu bolovi. Terapeutska klinička masaža je zasigurno dobar izbor.

Discus hernia

Intervertebralni diskovi su verovatno jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi pate od bolova u leđima. Neka istraživanja tvrde da čak 85% svih tegoba u donjem delu leđa nastaje zbog oštećenih diskova. Glavna uloga diskova je amortizacija kičmenih pršljenova i u manjoj meri služi pokretljivosti. Zbog kombinacije raznih negativnih faktora intervertebralni diskovi su podložni degenerativnim promenama. Najčešće stradaju diskovi u donjem lumbalnom dijelu leđa i to naročito na nivoima L3-L4,L4-L5 i L5-S1, zato što nose najveći teret tj. težinu tijela, podnose stres i manje su pokretljivi.

Uglavnom pri podizanju tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret) , ili uopšte fizičkog opterećenja, dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela-nukleus pulpozusa koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi). Tako nervni koren kontinuirano biva iritiran. Samim tim dolazi do njegovog zapaljenja i oteknuća, te će on imati još uži prostor od onog koji mu treba, odnosno iritacija postaje još intenzivnija. Na uticaj bola i mišići se sužavaju, dakle organizam se brani tako što će ograničiti pokretljivost datog prostora. U nervnom sistemu dolazi do blokade protoka informacija, javljaju se opažajne smetnje i utrnuća, a kasnije i propadanje mišića.

Ispoljava se iznenadnim jakim bolom u krstima koji se širi ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Karakteristično je da bol obično bude isprovocirana dužim sedenjem, stajanjem, kijanjem, kašljanjem ili naprezanjem. Drugi simptomi mogu biti: smanjena snaga u mišićima, bolna muskulatura, pogotovo prilikom kretanju, te spazam mišića.

Ako patite od tegoba s diskovima, obratite se terapeutu kliničke masaže koji će ne samo uticati na Vaše tegobe već će vas edukovati na način da preventivno delujete i samim tim smanjite mogućnosti diskus hernije. Naravno, u potpunosti se ništa ne može spriječiti, ali ako Vi redovno posećujete svog terapeuta i uz određene modifikacije Vašeg načina života definitivno se može smanjiti mogućnost većeg oštećenja. Terapeutska klinička masaža je siguran i dobar izbor pod uslovom da se obratite kvalifikovanom terapeutu kliničke masaže.

Napomena: Ne lečimo discus herni-u, nego vraćamo telo u onu prvobitnu poziciju gde će prestati takva iritacija na diskus, metodama za vraćanje statike… Samom hernijacijom diska može da se bavi samo hirurg.

Indikacije – Kontraindikacije

Najglavniju indikaciju predstavljaju funkcionalna blokada i mišićna napetost, ukoliko samostalno ili udruženo sa drugim patološkim procesom učestvuju u nastanku tegoba, ili pak u održavanju tog stanja.

Najvažnija kontraindikacija jeste nedostatak indikacije. Obično ne postoji indikacija kada nema funkcionalne blockade ili mišićne napetosti, ili kada je sprečeno pravilno izvođenje tretmana.

Cilj terapeutske kliničke masaže uspostavljanje normalne pokretljivosti zgloba i njegovih pomoćnih delova.