zastita

Wednesday, January 26, 2011

Često postavljana pitanja


Koliko je terapija potrebno?

Najmanje tri terapije (u proseku).

Prva, potrebno je pozicionirati (namestiti) sve zglobove;

Druga, kontrola zglobova i tretiranje mišića, vezivnog tkiva i cirkulatornog sistema;

Treća, kontrola rada terapeuta i savet pacijentu u vezi vežbanja (da bi održao novonastalo dobro stanje).

Kontrola za tri meseca.

To je osnovni stav terapeutske kliničke masaže - tri terapije, međutim ukoliko stanje nije idealno, onda se osoba tretira sve dok se svi zglobovi ne nameste i ne ostanu na mestu, pa onda tretiramo mišiće, i na kraju vežbe.

Koliko često se radi terapija?

Između dve terapije je potrebno napraviti razmak 2-3 dana.

Tok ozdravljenja i potrebe za sledećom terapijom ne određuje pacijent nego dijagnostika koju terapeut uradi i na osnovu njegove procene.

Ja imam problem koji duže vreme traje, šta onda raditi?

Od suštinske je važnosti obratiti se terapeutu na vreme, najbolja je preventiva. Biće potrebno manje terapija, brži će biti oporavak, a takođe će se osoba brže osloboditi bolova.

Što se tiče osoba koje dođu sa problemom koji duže traje i traže od terapeuta da ih odmah izleči, nek imaju na umu da terapeut nema magični štapić i da ne može ubrzati tok ozdravljenja.

Možemo upucati lek pacijentu u usta, opet neće brže ozdraviti.

Kako mi terapija može pomoći?

Terapija otklanja prepreke za samoozdravljenje organizma. Prepreke mogu brzo da se otklone ali rok ozdravljenja ne može se predvideti.

Šta da radim, a šta da ne radim posle terapije?

Tih dana nakon tretmana je nestabilno stanje organizma, telo se prilagođava, leči se. Odmarati, šetati, ne sedeti i ne voziti dugo, izbegavati velika opterećenja.

“Onaj ko nešto hoće to nisam ja, nego Vi, cenjeni posetioci.”

Vaš Terapeut

Wednesday, January 5, 2011


Piriformis sindrom

Piriformis (kruškasti mišić) se pripaja na prednjoj strani sakruma i napušta karlicu kroz veliki sedalni otvor do trohanter majora.

Dejstvo mu je spoljašnja rotacija u zglobu kuka i sinergista je pokret abdukcije u zglobu kuka, takođe i stabilizator kuka.

Mali je ali veoma važan. Jako je izdržljiv i izložen velikom naporu, tako da je sklon spazmu ili razvoja napetih tačaka (trigger points). U fitnesu i kardio vežbanju dolazi do oštećenja piriformisa usled nepravilnog vežbanja (dobro je imati čvrstu ali ne prečvrstu zadnjicu). Usled spazma može da pravi probleme decenijama: bol u zadnjici (mesecima ili godinama), izaziva simptome lumboišijalgije ili diskushernije. Ukoliko piriformis postane skraćen može izvršiti pritisak na n. ischiadicus i tako izazvati bol koji se spušta niz nogu, često poznat kao išijas. Zajednički uzrok piriformis sindroma su skraćeni aduktori nogu. To znači da spoljašnji abduktori ne mogu pravilno da vrše pokret te vrše pritisak na piriformis.

Putanja n. ishiadicusa (L4-S3) nije jednaka, može da ide:

  1. Ispod piriformisa 85%
  2. Jedan deo ispod, jedan iznad pa se spaja na n. ischiadicusu 2-3%
  3. Kroz piriformis 1%

Od toga zavisi kako će se bol manifesovati.

Prilikom dijagnostike (manuelno i/ili magnetna rezonanca) potrebno je utvrditi da se ne radi o lumboišijalgiji ili diskus herniji, znači da je sve na mestu i da nema zglobnih blokova. Zatim prilikom tretmana piriformisa uzeti u obzir i glutealne mišiće, ostale rotatore kuka, quadratus lumborum, napete tačke.

Simptomi sindroma piriformis:

Napetost u predelu mišića

Bol u zadnjici

Bol koji zrači duž zadnje strane noge, obično zadnjom ložom

Smanjen obim pokreta zgloba kuka, posebno prilikom unutrašnje rotacije kuka

Može se pomešati sa napetošću hamstringa (zadnje lože), međutim neće biti oblasti u zadnjoj loži koja će biti napeta na dodir

Postoje jednostavne metode dijagnostikovanja i tretmana piriformisa koje terapeut kliničke masaže uz uzimanje u obzir gore navedenog može izvršiti i uspešno tretirati. Pored terapije neophodno je da pacijent sam radi na jačanju glutealnih mišića i istezanju piriformisa.

Tuesday, January 4, 2011

Išijas (Lumboishialhija)

Išijas je je oboljenje koje nastaje oštećenjem kičmenih korenova izazvanim prolapsom lumbalnih intervertebralnih diskusa ili piriformis sindromom. U anamnezi ima više nastupa bolova u lumbalnom delu kičme (lumbago), obično posle naprezanja. Aktuelni bol je lokalizovan u istom predelu i širi se ka zglobu kuka, niz nogu do potkolenice ako je lumbago ili niz potkolenicu i list noge sve do prstiju, ukoliko se radi o išijasu.

Kada se kaže išijas misli se na nervus ishiadicus: (L4-S3) se sastoji od dva dela, od n. peroneus communis i n. tibialis koji imaju zajedničku vezivnu omotnicu u području karlice i butine, što daje privid jedinstvenog nervnog stabla. Račvaju se u predelu iznad zgloba kolena. Ova dva nerva mogu i zasebno da se spuštaju, tada n. peroneus probija m. piriformis.

Bol može biti samo u jednoj nozi, no može se bol seliti iz jedne noge u drugu pa čak zahvatiti obe noge. Kod jakog išijasa često je nemoguće naći olakšavajući položaj i više-manje sve aktivnosti su bolne. Stajanje i hodanje su propraćeni istim bolovima kao i sedenje i ležanje.

Većina osoba koje pate od tzv. išijasa prethodno su bolovale od bolova u krstima ili su već imale nekoliko epizoda ukočenih leđa ili lumbaga. Naime, najčešće su ukočena i bolna leđa zapravo prethodnica išijasu. Zato još jednom napominjem da je pri prvim simptomima bolnih leđa potrebna intervencija terapeuta kliničke masaže koji će djelovati preventivno na kasniji bolniji išijas. Nažalost, većina ljudi to ipak ne čini, već se obrate tek onda kada išijas postane neizdrživ. Kao i kod bolova u leđima prve pojave išijasa i nisu tako bolne, međutim kroz vreme one postaju sve bolnije. Dužina trajanja varira od nedelju dana pa sve do više meseci.

U većini slučajeva terapeutska klinička masaža je vrlo efikasna u rešavanju takvih tegoba. Još bolje bi bilo da se počnete brinuti za svoja leđa i noge pre nego li počnu bolovi. Terapeutska klinička masaža je zasigurno dobar izbor.



Discus hernia

Intervertebralni diskovi su verovatno jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi pate od bolova u leđima. Neka istraživanja tvrde da čak 85% svih tegoba u donjem delu leđa nastaje zbog oštećenih diskova. Glavna uloga diskova je amortizacija kičmenih pršljenova i u manjoj meri služi pokretljivosti. Zbog kombinacije raznih negativnih faktora intervertebralni diskovi su podložni degenerativnim promenama. Najčešće stradaju diskovi u donjem lumbalnom dijelu leđa i to naročito na nivoima L3-L4,L4-L5 i L5-S1, zato što nose najveći teret tj. težinu tijela, podnose stres i manje su pokretljivi.

Uglavnom pri podizanju tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret) , ili uopšte fizičkog opterećenja, dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela-nukleus pulpozusa koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi). Tako nervni koren kontinuirano biva iritiran. Samim tim dolazi do njegovog zapaljenja i oteknuća, te će on imati još uži prostor od onog koji mu treba, odnosno iritacija postaje još intenzivnija. Na uticaj bola i mišići se sužavaju, dakle organizam se brani tako što će ograničiti pokretljivost datog prostora. U nervnom sistemu dolazi do blokade protoka informacija, javljaju se opažajne smetnje i utrnuća, a kasnije i propadanje mišića.

Ispoljava se iznenadnim jakim bolom u krstima koji se širi ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Karakteristično je da bol obično bude isprovocirana dužim sedenjem, stajanjem, kijanjem, kašljanjem ili naprezanjem. Drugi simptomi mogu biti: smanjena snaga u mišićima, bolna muskulatura, pogotovo prilikom kretanju, te spazam mišića.

Ako patite od tegoba s diskovima, obratite se terapeutu kliničke masaže koji će ne samo uticati na Vaše tegobe već će vas edukovati na način da preventivno delujete i samim tim smanjite mogućnosti diskus hernije. Naravno, u potpunosti se ništa ne može spriječiti, ali ako Vi redovno posećujete svog terapeuta i uz određene modifikacije Vašeg načina života definitivno se može smanjiti mogućnost većeg oštećenja. Terapeutska klinička masaža je siguran i dobar izbor pod uslovom da se obratite kvalifikovanom terapeutu kliničke masaže.

Napomena: Ne lečimo discus herni-u, nego vraćamo telo u onu prvobitnu poziciju gde će prestati takva iritacija na diskus, metodama za vraćanje statike… Samom hernijacijom diska može da se bavi samo hirurg.


Indikacije – Kontraindikacije

Najglavniju indikaciju predstavljaju funkcionalna blokada i mišićna napetost, ukoliko samostalno ili udruženo sa drugim patološkim procesom učestvuju u nastanku tegoba, ili pak u održavanju tog stanja.

Najvažnija kontraindikacija jeste nedostatak indikacije. Obično ne postoji indikacija kada nema funkcionalne blockade ili mišićne napetosti, ili kada je sprečeno pravilno izvođenje tretmana.

Cilj terapeutske kliničke masaže uspostavljanje normalne pokretljivosti zgloba i njegovih pomoćnih delova.