Osteoterapija

Intenzivni Kurs Kranioterapije

2011-12-16T02:24:00.000-08:00

Kranijalna terapija je postala sve zastupljeniji i priznatiji oblik terapije. Integralna ručna kranioterapija bazirana je na tradicionalnim istočnjačkim metodama kao i na modernoj zapadnoj nauci.

Period treninga
2 × 5 dana (ukupno 80sati)

Mesto treninga
Biće naknadno definisano

Datum:
April, biće naknadno definisan

Dnevni program:
10-14h predavanje
14-15h ručak
15-18/19h praktični deo
Prvi deo treninga:
1. - 2. dan
kratka istorija kranioterapije
pokreti sakruma
pokreti ileuma
uticaji mišićne aktivnosti na pokrete karlice
3. - 4. dan
uticaj pokretanja karlice na sfeno-ocipitalni zglob u lobanji
pokreti sfeno-okcipitalnog zgloba, dijagnostika i terapija
povezanosti i pokreti mandibule (donje vilice)
5. dan
pokreti mandibule (donje vilice) i terapija

Cena: 390 €

Drugi deo treninga:
1. - 2. dan
pokreti kostiju neurokranijuma, dijagnoza, terapija
3. - 4. dan
pokreti kostiju viscerokranijuma, dijagnoza, terapija
5. dan
sinteza kursa, tokovi tretmana kranioterapije i osteokinematika kranioterapije

Cena: 390 €

Kulcsár Gábor doktor kineske medicine

obavlja posao terapeuta od 1985. godine
apsolvirao je pet pristupa manuelne terapije (Shiatsu, Tui Na, Manual Medicine, Osteopathy, Chiropractic) i napravio svoj Integralni pristup manuelnoj terapiji - Osteoterapiju
drži kurseve manuelne terapije od 1998.
od 2000-te godine bavi se manuelnom terapijom za životinje
od 2005-te godine pojavljuje se u “Who is Who” u izdanju Švajcarca Hubnera
Kranijalna Terapija

Kranijalna terapija je postala sve zastupljeniji i priznatiji oblik terapije kostiju glave. Integralna Manualna Kranioterapija bazirana je na tradicionalnim istočnjačkim metodama kao i na modernoj zapadnoj nauci.

Ovaj vid terapije seže u prošlost više od hiljadu godina. Skoro da je drevna koliko i terapija nameštanja kostiju i zglobova. Zanimljivo je da su svi ratničko-jahački narodi imali svoje metode nameštanja koštano-zglobnog jer su se suočavali sa mnogo povreda usled borbi, u lovu ili pri padanju s konja. Kod Kozaka, na primer, osobe koje se pokazale kao uspešni kostolomci dobijale su titulu generala.

U Aziji je kranijalna terapija imala osobine kulta. Šamani su koristili razne tehnike kako bi pomogli pojedinima da imaju “vizije” i dublje spoznaje. Danas se te tehnike mogu koristiti kod nekih psihičkih problema, poremećaja svesti, problema s koncentracijom, pamćenjem, itd.

Neki autori veruju da je u Evropi kranijalna terapija nastala na grčkom ostrvu Kranios, pa otud i izraz cranium-lobanja. I u Evropi je, u početku, imala osobine kulta. Po nekim izvorima, visoki sveštenici su obavljali obrede na glavama individua kao vid inicijacije. Kasnije su, u asklepionu (hramu za isceljenje) primenjivali tehniku “isceljivanja kroz snove”, koja se pokazala veoma uspešnom.

U modernoj medicini 1920.g se ponovno saznanje o ovoj veštini vezuje za ime Wiliam Gardner Shutherland-a jer je on različitim spravama pomerao kosti sopstvene lobanje.

Kako moderna medicina zastupa stav da su kosti lobanje povezane šavovima (suturama), da između kostiju postoji pokret u ranom periodu života i da u jednom trenutku lobanja okošta, ona isključuje mogućnost da se kosti nakon okoštavanja i dalje pomeraju i veruje da se ponašaju kao struktura, nimalo pokretljiva. Postavlja se logično pitanje: Kako to da su mnoge iskopane lobanje razdeljene na kosti po šavovima?

Odgovor je: Teorija okoštavanja je poznata samo u anatomiji. Kalcijumski deo između šavova se stvrdne pri dodiru sa vazduhom (npr. autopsija, hirurška intervencija, povreda) i posle toga kosti zaista više nisu međusobno pokretljive. Ali osobe koje se bave kraniopatijom ne operišu, ne prepariraju i prvenstveno se ne bave leševima. Kod živog čoveka se prilikom svakog udaha i izdaha kosti lobanje ritmički pomeraju (pored toga moguće je izmeriti kretanje tečnosti u mozgu i pomeranja kostiju prilikom strujanja krvi u glavi). U stvari, zbog čega između šavova postoje zglobne površine s istim nervnim sadržajem kao i svi drugi pokretljivi zglobovi?

Pokreti sfenobazilarnog zgloba jesu temelj kranijalne terapije.

Zapadnjačka objašnjenja terapije

Kosti lobanje se najviše pomeraju prilikom rođenja i, ako se posle ne vrate u normalno stanje, sprečavaju cirkulaciju likvora. Usled nastalih blokova, tečnost se zgusne, vrši pritisak na koru mozga, i sa tog mesta, preko nerava, utiče na funkciju najrazličitijih organa. U kasnijem razdoblju života udarci glave i povrede mogu uzrokovati slične tegobe. Pored toga, ako je sphenobasilarni zglob slabo pokretljiv, ako se "tursko sedlo" podiglo ili je u spuštenom stanju, onda se u njemu postojeća žlezda mozga, hipofiza ,konstantno stimuliše ili stimulacija potpuno izostane. Opšte je poznato da hipofiza reguliše ostale žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ako je hipofiza pod stalnom stimulacijom, telo ulazi u stanje hiperfunkcije i preovlada simpatički nervni sistem. Izmedju ostalih simptoma prisutni su nervoza, loš san, stalno osećanje napetosti , hiperfunkcija organa, itd. U suprotnom, ako je tursko sedlo blokirano na dole i dođe do problema manjka stimulacije hipofize, preovlada parasimpatički nervni sistem i osoba će biti hronično umorna, sa slabom funkcijom organa, slabijeg pamćenja, pasivnog ponašanja…

Objašnjene Azijata ne odudara previše od zapadnog shvatanja. Oni, umesto preko nervnog sistema, objašnjavaju principe kraniopatije preko akupunkturnih kanala koji se ukršataju na zidu lobanje dok se dodatnih osam unutrašnjih kanala spajaju na kori mozga.

Zapadnjačka objašnjenja terapije

Kosti lobanje se najviše pomeraju prilikom rođenja I, ako se posle ne vrate u normalno stanje, sprečavaju cirkulaciju likvora. Usled nastalih blokova, tečnost se zgusne, vrši pritisak na koru mozga, i sa tog mesta, preko nerava, utiče na funkciju najrazličitijih organa. U kasnijem razdoblju života udarci glave i povrede mogu uzrokovati slične tegobe. Pored toga, ako je sphenobasilarni zglob slabo pokretljiv, ako se "tursko sedlo" podiglo ili je u spuštenom stanju, onda se u njemu postojeća žlezda mozga, hipofiza ,konstantno stimuliše ili potpuno izostane iz stimulacije. A opšte je poznato da hipofiza reguliše ostale žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ako je hipofiza pod stalnom stimulacijom, telo ulazi u stanje hiperfunkcije i preovlada simpatički nervni sistem. Izmedju ostalih simptoma prisutni su nervoza, loš san, stalno osećanje napetosti , hiperfunkcija organa,… U suprotnom, slučaju ako je tursko sedlo blokirano nadole i dođe do problema manjka stimulacije hipofize, peovlada parasimpatički nervni sistem i osoba će biti hronično umorna, sa slabom funkcijom organa, slabijeg pamćenja, pasivnog ponašanja.

Objašnjene Azijata ne odudara previše od zapadnog shvatanja. Oni, umesto preko nervnog sistema, objašnjavaju principe kraniopatije preko akupunkturnih kanala koji se ukršataju na zidu lobanje dok se osam unutrašnjih extra kanala spajaju na kori mozga.

PRM

PRM - odnosno Primarni Respiratorni Mehanizam. U organizmu postoji takvo pomeranje na koje se ne može uticati. Prilikom eksperimentisanja, Sutherland je primetio da se ti pokreti ne odnose samo na glavu nego postoje u čitavom telu u svakom tkivu. Ovaj mehanizam čine pokreti kostiju lobanje, trtične kosti (os sacrum), moždane membrane i centralnog nervnog sistema, koji omogućuju nesmetano cirkulisanje likvora. Od rođenja do starijeg doba, postoje u svakom razdoblju, i pomažu telu da se prirodno samokoriguje. Ako je neko bolestan, ili je preživeo neku traumu, PRM brzina i oscilacija je znatno manja od normalne, ili pak može i izostati. Iskustvo je pokazalo i to da je PRM poslednji dokaz života u telu. Na zahtev American Academy of Osteopathy, NASA fizičari su merili PRM, o čemu postoje brojni naučni radovi.

Istočna medicina ovaj process naziva Shen-Chi. Postoji veliki broj vežbi koje su u starom veku smislili i praktikovali taoisti, na primer, pod nazivom "kranijalna i sakralna pumpa" u cilju pospešavanja ritma cirkulisanja likvora.

Terapija

Terapiji svakako prethodi istorija bolesti i dijagnoza trenutnog stanja. Ona se u više slučajeva ni ne oseti, jer su u pitanju nameštanja obima milimetra. Od pristupa zavisi da li se kosti lupkaju (kuckaju), pritiskaju ili nameste jednostavnim držanjem.

Primena hvata vrat-glava u dijagnostikovanju lobanje pri disanju po američkom sistemu kranijalne terapije.

Japanski metod kranijalne terapije koristi “Omura test”. Kosti se tretiraju lupkanjem.

Najveće dobrobiti su: optimalizacija nervnog sistema, harmonizacija simpatičkog i parasimpatičkog nervog sistema, pomaže kod paralize facijalnih nerava, migrene, problema sa ravnotežom, cirkulatornih, disajnih i digestivnih problema, visokog pritiska, psiholoških problema; poremećaja vida i sluha, teškoća sa učenjem i koncentracijom, problema u vilici, pri ugrizu, sa sinusima itd.

Kontakt

Aleksandar Šišković: 064/3-180-166
Marko Jegdić: 060/3-009-700
Email: kurs@mojterapeut.com

TENISKI LAKAT (epicondilitis lateralis, tennis elbow)

2011-11-01T00:47:00.000-07:00

Upala lateralnog epikondila, češće spominjana kao “teniski lakat” spada u povrede od koje najćešće oboljevaju sportisti-rekreativci (teniseri). Međutim, profesionalni teniseri čine manjinu u odnosu na ukupan broj ljudi sa upalom lateralnog epikondila, a to su na primer daktilografi, zidari, stolari, informatičari, hirurzi, stomatolozi itd., kod kojih se to javlja kao profesionalno oboljenje.
To je jedan od najčešćih simptoma usled prenaprezanja kod čoveka, uzrokovano ponavljanjem mišićnih kontakcija. Bol se javlja u laktu i podlaktici. Zbog prenaprezanja smanjuje se cirkulacija i nervni završeci se prenadraže pa dođe do upale. Ponavljanjem pokreta može doći i do rupture tetiva.
Bol se najčešće javlja u blažem obliku sa tendencijom porasta ukoliko se ne ukloni uzrok, ali se može javiti i kao jaka nagla bol.
Za dijagnostiku lateralnog epikondilitisa koristimo se različitim testovima, s tim da moramo prvo isključiti zglobne blokove u vratnom delu i laktu, da bi bili sigurni da se radi o ‘teniskom’ (lateralnom epikondilitisu) ili ‘golferskom’ (medijalnom epikondilitisu) laktu
Lečenje može biti neoperativno, metoda kojom se mi bavimo, i operativno. Cilj kod neoperativne metode jeste smanjenje bola i poboljšanje cirkulacije. Tretman je važno započeti što ranije, prilikom pojave prvih simptoma. Tu se najčešće greši jer se ne pridaje dovoljno pažnje i nastavlja se sa aktivnostima.
U prvoj fazi najvažniji je odmor od aktivnosti, pravilna i pravovremena terapija (inače je potrebno više tretmana). Nije poželjna krioterapija ili kortikosteroidi zato što šteta može biti nepopravljiva (‘ukoči’ se zglob).
Druga faza se sastoji od pravilnih vežbanja istezanja (ekstenzora šake kod upale lateralnog epikondila ili fleksora šake kod upale medijalnog epikondila). Kasnije raditi izotonične vežbe za mišiće podlaktice da bi ih ojačali i sprečili ponavljanje povrede.

Napomena: “Golferski” lakat je upala medijalnog kondila i tretira se na isti način kao i “teniski” lakat.

Koji su simptomi povrede sakroilijačnog zgloba (SIZ)?

2011-11-01T00:02:00.000-07:00

Bol je lociran ili sa leve ili sa desne strane donjeg dela leđa. Bol može imati opseg od bola do oštrog bola koji može izazvati ograničenje pokreta.
Bol može zračiti u zadnjicu i donji deo leđa i često će zračiti napred u prepone. Povremeno je odgovoran za bol u testisima kod muškaraca. A povremeno može doći do bola u donjim ekstremitetima što može dovesti do zablude da je u pitanju išijas.
Klasični simptomi su otežano okretanje u krevetu, problematično obuvanje cipela i čarapa i bol prilikom izlaženja iz automobila. Ukočenost u donjem delu leđa prilikom ustajanja ujutru ili nakon dugog sedenja. Bol na jednoj strani leđa prilikom duge vožnje. Može postojati osetljivost ligamenata koji okružuju zglob prilikom palpacije.
Uzroci mogu biti podeljeni u četiri kategorije:
Traumatski
Biomehanički
Hormonski
Upala zglobova
Traumatski
Traumatske povrede SI zgloba su izazvane kada postoji iznenadan udarac. Čest primer je pad na zadnjicu. Ovakav tip povrede često izaziva povredu ligamenata koji podržavaju zglob.
Biomehanički
Bol zbog biomehaničkih povreda obično dolazi tokom vremena i često povećanjem aktivnosti ili promenom zanimanja/sporta itd. Najčešći biomehanički problem uključuju:
Nejednaku dužinu nogu
Ravna stopala
‘Zarotiranu’ karlicu
Mišićnu neravnotežu
Hormonalni
Hormonske promene, pre svega tokom trudnoće mogu izazvati sakroilijačni bol. U pripremi za porođaj, ligamenti karlice posebno povećavaju labavost. Kombinacija ovoga sa povećanjem težine i time stavljanjem ekstra pritiska na kičmu, mogu da dovedu do mehaničkih promena koje će dovesti do bola.
Upala zglobova
Koja će prestati nakon korekcije pokretljivosti SI zgloba.

Disfunkcija Sakroilijačnog Zgloba (Bol u SI Zglobu)

2011-10-31T02:35:00.000-07:00

U praksi se pokazalo da oko 85% svih osoba koje dođu na tretman imaju problem u SI zglobu. Srećom, može se uspešno tretirati, osim ukoliko nije patološko stanje.
Disfunkcija u sakroilijačnom zglobu, ili SI zglobu, ume da izazove bol u donjem delu leđa i/ili bol u nozi. Bol u nozi može da bude posebno težak, i može biti sličan išijasu ili bolu izazvanom diskus hernijom.
SI zglob leži odmah u dnu kičme – ispod lumbalnog dela kičme i iznad trtične kosti. Povezuje krsnu kost sa karličnim kostima. Ima sledeće karakteristike:
• Mali i veoma jak, ojačan snažnim ligamentima koji ga okružuju
• Ima mali opseg pokreta
• Prenosi svu silu gornjeg dela tela na karlicu (kukove) i noge
• Ponaša se kao šok-apsorbirajuća struktura.
Uzrok bola u SI zglobu može biti izazvan od:
Previše kretanja – hipermobilnosti ili nestabilnosti. Bol se tipično oseća u donjem delu leđa i/ili kuku i može zračiti u prepone.
Premalo kretanja – hipomobilnost ili fiksacija. Bol se tipično oseća na jednoj strani donjeg dela leđa ili zadnjici, i može zračiti niz nogu. Bol obično ostaje iznad kolena, ali vremenom se širi na skočni zglob i stopalo.
Ovo stanje je generalno mnogo češće kod mladih i sredovečnih žena.
Cilj tretmana sakroilijačnog bola je iskoristiti metod koji će pacijent najviše tolerisati, tj. prilagoditi pacijentu tehniku, a pri tome da da najbolji ishod.
Najvažnije od svega jeste PRAVILNA DIJAGNOSTIKA, zatim i pravilna tehnika korekcije zglobnog bloka. Osnovno pravilo je da ukoliko i ne rešimo problem da NE NAUDIMO osobi koju tretiramo.

Vežbanje na poslu

2011-08-17T15:03:00.000-07:00

Pravilno podizanje tereta

2011-08-17T14:39:00.001-07:00

Pravilno spavanje

2011-08-17T14:37:00.001-07:00

Pravilno sedenje

2011-08-17T14:29:00.000-07:00

Pravilno držanje tela

2011-08-17T14:13:00.000-07:00

Svrha Osteoterapije kod bolova u leđima

2011-07-01T06:34:00.000-07:00

Svakodnevno smo okruženi poznanicima i prijateljima koji pate od bolova u leđima. Glavni razlog bolova u leđima je sve pasivniji način života, ali i nezdrave navike, nepravilno držanje, sedenje i spavanje, nepravilno vežbanje, napeti i slabi mišići, zglobni blokovi u kičmenom stubu i karlici i dr.

Bolovi u leđima predstavljaju problem kako za pojedinca tako i za celo društvo. Ogromne količine novca se godišnje potroše na dijagnostiku i rehabilitaciju vezanu za bolove u leđima. U praksi se pokazalo da je osteoterapija veoma efikasna, ali i isplativa (pr. osoba koja mora da ide na bolovanje, razne preglede, fizioterapeutske tretmane, vreme koje joj je potrebno da odvoji za sve to, može umesto toga osteoterapeutskim tretmanima otkloniti uzrok problema za npr. 3-5 terapija u proseku, naravno ukoliko se ne radi o patološkom stanju).

Problemi (bolovi) u vezi karlice i kičme uspešno se rešavaju osteoterapijom i sve se veći broj osoba podvrgava osteoterapeutskim tretmanina na svoje zadovoljstvo. Sve veći broj stručnjaka klasične medicine preporučuje svojim pacijentima osteoterapiju, a i sami dolaze na tretmane, pod uslovom da se obratite diplomiranom osteoterapeutu.

Prvi znakovi upozorenja su najčešće manjeg intenziteta tako da ne tražimo stručnu pomoć nego uz ‘pomoć’ analgetika i raznih hemikalija, krema i sl., utičemo na posledicu, a ignorišemo postojeći uzrok. Treba shvatiti da je najveći broj tegoba povezanih sa leđima funkcionalne prirode tako da lekovi neće pomoći.

Početni simptomi kao što su: napeta muskulatura, zamor mišića, otežano dizanje sa stolice, nelagodnost prilikom sedenja ili stajanja i otežano ispravljanje, samo su prvi zanci upozorenja i svi bi ih trebali shvatiti što ozbiljnije. Oni prethode akutnim bolovima u leđima koji nas tada prisiljavaju da posetimo lekare što uveliko doprinosi izgubljenim radnim danima.

Osteoterapijom se vrlo efikasno, sigurno i bezbolno tretiraju ovi početni simptomi i u vrlo kratkom vremenu osoba se ponovo oseća delotvornom. Veoma važno je da osoba reaguje na vreme da bi se otklonili uzroci i sprečile dodatne komplikacije.

Događa se često da nas leđa godinama upozoravaju, a mi ih uporno ignorišemo i tek onda, kada tegobe postanu nesnosne, tražimo pomoć. Pohvalno je da sve veći broj ljudi reaguje na prve znake upozorenja. To su obično osobe mlađih do srednjih godina koje su svesne činjenice da bolove neće rešiti lekovi nego hitna poseta osteoterapeutu.

Starije osobe se obraćaju za pomoć tek kada klasična medicina zakaže ili nije zadovoljavajuća. Prihvatite prve znakove kao alarm koji zvoni na uzbunu te vas upozorava. Najčešće ga ne prepoznamo i zato ignorišemo pa ne iznenađuje što tako veliki broj pati od bolova u leđima.

Lično bih Vam preporučio da mi se obratite čim osetite prve simptome kako bi se što pre otklonili njihovi uzroci i sprečile dodatne komlikacije.

Trigger points (tačke okidači)

2011-06-27T08:16:00.001-07:00

Trigger points (tačke okidači)

Šta su trigger points (TPs)?

To su tvrdi snopovi mišićnih vlakana koji ne mogu da se opuste.

Ovaj ‘čvor’ se može osetiti kao zrno graška zakopan duboko u mišiću, a može biti veličine od glave čiode do veličine palca. Održava jaku kontrakciju mišićnih vlakana povezanih sa njom, koja dalje izaziva napeti mišićni snop koji se takođe oseća u mišićima.

Da li je TPs isto što i spazam mišića?

Ne, nije ista stvar. Spazam podrazumeva nasilnu kontrakciju celog mišića dok je TP kontrakcija samo jednog dela mišića. Spazam uključuje fizičko oštećenje mišića ili tetiva vlakana, dok se ta šteta nije pokazala u studijama TPs. (Međutim, takve povrede mogu predisponirati razvoj TPs, samo kasnije).

Zašto se one nazivaju tačke okidači (TPs)?

Povlačenjem okidača pištolja on pravi buku ali takođe šalje metak koji proizvodi bol na udaljenom cilju (meti). Jakim pritiskom na mišićnu TPs boli mesto pritiska, terajući osobu da odskoči, dolazi do trzaja i povlačenja. Ali, još važnije, TPs takođe šalje (reflektuje) bol ili osetljivost na neki drugi cilj (mesto), često veoma udaljen. Tako, na primer, kod glavobolje ne mora da znači da je problem u samoj glavi, nego je bol poslata iz TPs koja se nalazi sa strane vrata. Nikad ne treba pretpostavljati da je problem samo na mestu koje boli.

.Kako izgleda bol izazvan TPs?

Reflektujući bol izazvan TPs je uglavnom stabilan, dosadan i često dubok. Može boleti dok odmaramo, ili samo pri pokretu. Varira od niskog stepena nelagodnosti do teškog i onesposobljavajućeg.

Da li su TPs česte?

Veoma. Ali, nažalost, većina lekara opšte prakse i ortopeda ne znaju za TPs. A s obzirom da se TPs ne vide na rentgenu ili skeneru pacijentu se može reći da je sve u redu sa njim ili da se ništa ne može uraditi da mu se pomogne.

Zajednički simptomi koje izazivaju TPs?

TPs znaju da izazovu ili doprinesu glavoboljama, bolovima u vratu ili vilici, bolu u donjem delu leđa, sindrom karpalnog tunela i teniskog lakta, kao i mnoge vrste bolova u zglobovima kojima se pogrešno pripisuje artritis, tendinitis, burzitis ili povrede ligamenata.

Drugi simptomi kojima može biti uzrok TPs?

Osim bola, TPs mogu izazvati utrnulost, trnjenje, slabost, ili nedostatak normalnog obima pokreta. Takođe, mogu izazvati vrtoglavicu, mučninu, gorušicu, i lažne srčane probleme. i mogu dovesti do depresije ukoliko je bol hronična.

Šta izaziva TPs?

Kod svih se razvija napetost mišićnih vlakana još od detinjstva. Međutim, to se kod nekih brže a kod nekih sporije razvija. Na primer, TP može razviti napet mišični snop usled saobraćajne nesreće, pada, uganuća ili preloma, preteranog ili neobičnog vežbanja.Ili pak hroničnih napetosti mišića korišćenih za održavanje posture tela, usled nepravilnog sedenja, rada ili spavanja, ili usled ponavljajućih radnih zadataka.

Šta još mogu da uradim ili da izbegavam da se postigne trajni oporavak?

Nučite da poštujete svoje mišiće. Oni nisu dizajnirani za održavanje u kontrakciji ili fiksnom položaju dugo vremena. Podižite veoma pažljivo.

Usporite sa radom, pravite češće kraće pauze, naročito ako osetite mišićni zamor.

Istežite se više puta dnevno a pogotovo pred spavanje. Budite kao mačka – retko pokušava da hoda posle sna bez prethodnog istezanja glatko i polako.

Naučite tehnike relaksacije (npr. joga, meditacija, disanje).

Uvek pazite na svoje držanje prilikom sedenja, čitanja, korišćenja računara, automobila ili telefona. Ne ostajte dugo u jednoj poziciji.

Izbegavajte hladnoću, noseći ekstra topli sloj odeće, podešavanje grejanja, itd.

Ispravite bilo koje neravnoteže u vašoj ishrani, i uzimajte vitaminske i mineralne dodatke kao što je preporučeno od strane lekara (nutricioniste).

Šta sa vežbanjem?

Kada su TPs veoma aktivne, što znači da bole i u miru, tada je dozvoljeno samo lagano istezanje i topla pakovanja (peškir) na bolno mesto.

Jednom kada je neaktivna TP i nema konstantanog bola tada uz istezanje možete početi sa vežbama jačanja i izdržljivosti.

Ukoliko i dalje nema bolova, tada se preporučuje kondicioni program, bar 2 puta nedeljno, tipa plivanje ili bicikl.

Da li će TPs nestati ukoliko se budem samo odmarao?

Da i ne.

Studije su pokazale da se uz kratak period odmora i izbegavanje aktivnosti koje su dovele do aktivacije TP, bolni simptomi se mogu povući na nekoliko nedelja. Ovo dovodi do toga da ljudi poveruju da su problem nestali. Ali, ako pravilno pregledate mišiće, naći ćete da je još uvek napet i slab, i reaguje na pritisak reflektujućim bolom.

Drugim rečima, TPs su još uvek tamo, samo leže uspavane i ne reflektuju bol tog momenta. Loša vest je da mogu veoma lako da se reaktiviraju, da proizvedu bol ponovo, jednostavno preopterećenjem mišića pri novom radnom zadatku, radeći ili spavajući u nepravilnom položaju, hlađenjem mišića, ili usled emocionalnog stresa, umora ili virusne infekcije.

Jedini način da se otarasimo TPs za trajno olakšanje jeste kroz aktivni lov i tretiranje svih aktivnih i latentnih TPs. Iako ovo podrazumeva više truda, istinski vredi da bi izbegli “beskonačnu reprodukciju” TPs bola.

Potrebno je napomenuti još da tretiranje TPs mora da izvede stručno lice (Osteoterapeut), jer ukoliko se to ne uradi na pravilan način može doći do stvaranja novih TPs. Kasnije, kada se eliminišu postojeće TPs pacijent može biti obučen da neke od njih tretira i sam ukoliko želi.

Bolovi u ramenu

2011-05-06T13:31:00.001-07:00

Osteoterapija pomaže kod stanja:

- bilo koji bol u ramenu

- ne može pacijent da podigne ruku, ili da je spusti,

- ‘krcka’ rame, boli,

- bursitis (jedan pokret radimo puno puta)

- blokiran pokret u glenohumeralnom zglobu,

- ‘smrznuto’ rame,

- vratna diskus hernija može dati bol u ramenu (u triceps brachii-u),

- problem sa lopaticom (sastavni deo ramena).

Možda jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti o ramenu jeste da je povezan za ostatak skeletne strukture sa samo jednim zglobom, akromioklavikularnim zglobom.

Cela ramena struktura, uključujći i ruku, je podržana mekim tkivom. Mada ovakav aranžman dozvoljava znatnu slobodu pokreta za ruku, takođe pruža visoku osetljivost na povrede mekih tkiva.

Rameni pojas je koščati prsten koji se sastoji od maniburuma (sternum), klavikule i dve skapule. Nepotpun je prsten, jer skapule nisu spojene pozadi. Znatan opseg pokreta jedino je ograničen mekim tkivom.

Tako, rame kombinuje veliku fleksibilnost sa velikom ranivošću:

· Velika fleksibilnost, zato što je meko tkivo (mišići, tetive i fascija), koje spaja ruku i rame za leđa, grudi i vrat meko i rastegljivo, dozvoljavajući pokrete u mnogo pravaca.

· Velika ranjivost, zbog pokreta predaleko u bilo kom pravcu može da dovede do dislokacije ili razdvajanja zglobova ramena ili povrede mekog tkiva.

Normalna mobilnost ramena – isti opseg oba ramena, u oba pravca bez bola, ne sme da postoji mali ‘podešavajući’ pokret (ili trzaj) za izvršenje pokreta.

Takođe, treba uzeti u obzir i mišiće rotatorne manžetne (the rotator cuf - SITS) čija je funkcija stabilizacija glenohumeralnog zgloba pre svega, zatim abdukcija, adukcija, ekstenzija, medijalna i lateralna rotacija ruke. Problemi najčešće nastaju usled napetih tačaka (trigger points) nošenja teških stvari (npr. kofera), ponavljajući pokreti (pr. korišćenje kompjuterskog miša u dužem vremenskom period) i dr.

Kod patološlih stanja obratiti se lekaru.

Diploma

2011-03-16T14:56:00.000-07:00

Sertifikat koji treba da poseduje diplomirani Osteoterapeut

Često postavljana pitanja

2011-01-26T01:56:00.000-08:00

Koliko je terapija potrebno?

Najmanje tri terapije (u proseku).

Prva, potrebno je pozicionirati (namestiti) sve zglobove;

Druga, kontrola zglobova i tretiranje mišića, vezivnog tkiva i cirkulatornog sistema;

Treća, kontrola rada terapeuta i savet pacijentu u vezi vežbanja (da bi održao novonastalo dobro stanje).

Kontrola za tri meseca.

To je osnovni stav terapeutske kliničke masaže - tri terapije, međutim ukoliko stanje nije idealno, onda se osoba tretira sve dok se svi zglobovi ne nameste i ne ostanu na mestu, pa onda tretiramo mišiće, i na kraju vežbe.

Koliko često se radi terapija?

Između dve terapije je potrebno napraviti razmak 2-3 dana.

Tok ozdravljenja i potrebe za sledećom terapijom ne određuje pacijent nego dijagnostika koju terapeut uradi i na osnovu njegove procene.

Ja imam problem koji duže vreme traje, šta onda raditi?

Od suštinske je važnosti obratiti se terapeutu na vreme, najbolja je preventiva. Biće potrebno manje terapija, brži će biti oporavak, a takođe će se osoba brže osloboditi bolova.

Što se tiče osoba koje dođu sa problemom koji duže traje i traže od terapeuta da ih odmah izleči, nek imaju na umu da terapeut nema magični štapić i da ne može ubrzati tok ozdravljenja.

Možemo upucati lek pacijentu u usta, opet neće brže ozdraviti.

Kako mi terapija može pomoći?

Terapija otklanja prepreke za samoozdravljenje organizma. Prepreke mogu brzo da se otklone ali rok ozdravljenja ne može se predvideti.

Šta da radim, a šta da ne radim posle terapije?

Tih dana nakon tretmana je nestabilno stanje organizma, telo se prilagođava, leči se. Odmarati, šetati, ne sedeti i ne voziti dugo, izbegavati velika opterećenja.

“Onaj ko nešto hoće to nisam ja, nego Vi, cenjeni posetioci.”

Vaš Terapeut

2011-01-10T01:30:00.000-08:00

Bolovi u rebrima

Da li ste se nekad požalili na bolove u rebrima? Oslobodite se bola!

Simptomi koji ukazuju na pomereno rebro su: lokalna bol, smetnje u disanju, bole leđa – najčešći problem vezan za rebra, bol se širi od pršljena ka rebrima, bole napred rebra kod stomaka, problem sa sternumom (grudnom kosti) – problem sa udisanjem.

Mogući uzroci: blokirana dijafragma, zglobni blokovi kičmenih pršljenova, skraćeni mišići koji imaju pripoje na rebrima.

Rebra su pljosnate, savitljive i elastične kosti oblika luka ispupčenog upolje. Rebara ima dvanaest i ona čine najveći deo zida grudnog koša. Zgloblljavaju se napred sa rebarnim hrskavicama a pozadi sa grudnim pršljenovima.

Rad rebara pomaže ili ograničava pokretanje dijafragme, međurebarni mišići (mm. intercostales), položaj pršljenova, jedan zglobni blok može tri rebra da blokira (a ne mora).

Rentgen neće pokazati nikad ovaj problem zato što pacijent ne može da udahne tako da ne može da se snimi. Jedini način kako možemo dijagnostikovati rebra jeste manuelna dijagnostika rebara, mada treba biti stručan i imati osećaj za palpaciju i ritam, kao što se to radi u kliničkoj terapeutskoj masaži.

U principu tehnika je jedostavna, brza, bezbolna – iako je potrebno pregledati celo telo da bi utvrdili uzrok problema i da bi pozicionirano rebro ostalo na mestu.

2011-01-05T03:50:00.000-08:00

Piriformis sindrom

Piriformis (kruškasti mišić) se pripaja na prednjoj strani sakruma i napušta karlicu kroz veliki sedalni otvor do trohanter majora.

Dejstvo mu je spoljašnja rotacija u zglobu kuka i sinergista je pokret abdukcije u zglobu kuka, takođe i stabilizator kuka.

Mali je ali veoma važan. Jako je izdržljiv i izložen velikom naporu, tako da je sklon spazmu ili razvoja napetih tačaka (trigger points). U fitnesu i kardio vežbanju dolazi do oštećenja piriformisa usled nepravilnog vežbanja (dobro je imati čvrstu ali ne prečvrstu zadnjicu). Usled spazma može da pravi probleme decenijama: bol u zadnjici (mesecima ili godinama), izaziva simptome lumboišijalgije ili diskushernije. Ukoliko piriformis postane skraćen može izvršiti pritisak na n. ischiadicus i tako izazvati bol koji se spušta niz nogu, često poznat kao išijas. Zajednički uzrok piriformis sindroma su skraćeni aduktori nogu. To znači da spoljašnji abduktori ne mogu pravilno da vrše pokret te vrše pritisak na piriformis.

Putanja n. ishiadicusa (L4-S3) nije jednaka, može da ide:

Ispod piriformisa 85%
Jedan deo ispod, jedan iznad pa se spaja na n. ischiadicusu 2-3%
Kroz piriformis 1%

Od toga zavisi kako će se bol manifesovati.

Prilikom dijagnostike (manuelno i/ili magnetna rezonanca) potrebno je utvrditi da se ne radi o lumboišijalgiji ili diskus herniji, znači da je sve na mestu i da nema zglobnih blokova. Zatim prilikom tretmana piriformisa uzeti u obzir i glutealne mišiće, ostale rotatore kuka, quadratus lumborum, napete tačke.

Simptomi sindroma piriformis:

Napetost u predelu mišića

Bol u zadnjici

Bol koji zrači duž zadnje strane noge, obično zadnjom ložom

Smanjen obim pokreta zgloba kuka, posebno prilikom unutrašnje rotacije kuka

Može se pomešati sa napetošću hamstringa (zadnje lože), međutim neće biti oblasti u zadnjoj loži koja će biti napeta na dodir

Postoje jednostavne metode dijagnostikovanja i tretmana piriformisa koje terapeut kliničke masaže uz uzimanje u obzir gore navedenog može izvršiti i uspešno tretirati. Pored terapije neophodno je da pacijent sam radi na jačanju glutealnih mišića i istezanju piriformisa.

2011-01-04T17:12:00.000-08:00

Uloga Kliničke Terapeutske Masaže u sportu

Pored ostalih alternativnih metoda i Kliničke Terapeutske Masaže je pronašla svoje mesto u sportu.

Sve je više prihvataju ne samo sportisti već i rekreativaci i ostali građani. Klinička Terapeutska Masaža nudi nešto sasvim novo. Funkcionalnim osposobljavanjem svakog pojedinca dovodi do boljeg zdravlja, a time i do boljih rezultata. Sportska medicina je grana koja se bavi sportskim povredama, ali i Klinička Terapeutska Masaža kao alternativna metoda postaje sve prisutnija u sportskom svetu, kako u profesionalnom tako i amaterskom sportu. Danas sve veći broj sportista koristi Kliničku Terapeutsku Masažu ne samo kao oblik rehabilitacije, već i zato što ona pomaže pri postizanju boljih rezultata, a kao preventiva dodatno utiče na funkciju.

Sve je više sportista koristi ne samo tokom rehabilitacije nego da bi se bolje osjećali nakon napornih treninga i takmičenja. Takođe ih drži na vrhuncu pa i ne pomišljaju na uzimanje raznih nedopuštenih sredstava ili lekova. Klinička Terapeutska Masaža je metoda koja nije invazivna, a njome se pokušava vratiti izgubljena funkcija .

Njena uloga u sportu je višestruka, jedna od njih je funkcionalno osposobljavanje sportista koje je sve prihvaćenije u svetu, a i kod nas, tako što specifičnim stimulisanjem zglobova i stavljanjem u pravilan položaj delujemo na njihovu pravilnu funkciju. Cilj je osposobiti sportistu za postizanje što boljih rezultata tako što ćemo podići funkciju na jedan viši nivo, a time i sve sposobnosti kao što su izdržljivost, snaga, brzina, fleksibilnost, koordinacija i preciznost. Koliko telo sportiste optimalnije funkcioniše, utoliko se mogućnost sportskih povreda smanjuje. Ipak, zglob koji je u disfunkciji, pri svakom većem opterećenju ili nepravilnom položaju mogao bi popustiti.

U Kliničkoj Terapeutskoj Masaži taj zglob tretiramo tako da on postane funkcionalniji, uz jačanje ili istezanje mišića kao deo aktivne rehabilitacije. Jasno je da nije moguće isključiti povrede, ali moramo biti svesni da svako pogrešno mehaničko opterećenje ili ponovljena povreda (labavi ligamenti, strukturalne promene zglobnih površina, strana tela) uzrokuje hronična oštećenja zglobova, oporavak je duži i financijski iscrpljuje, a sve te traume ostavljaju trag i na psihu sportiste.

Dakle, kroz Kliničku Terapeutsku Masažu podiže se funkcija lokomotornog aparata na jedan viši nivo, deluje se preventivno, smanjuje se broj sportskih povreda i omogućuje brži oporavak uz aktivnu rehabilitaciju. Posebno treba istaći da se Kliničku Terapeutsku Masažu brine za sportistu i nakon njegove aktivne sportske karijere. Često dolazi do problema jer sportisti naglo prekidaju karijeru, mišići se opuste i uz prekomernu težinu ponovo stradaju zglobovi.

Lično sam video veliki broj sportista koji pate od raznih tegoba uglavnom kao posledica napornih treninga i opterećenih termina. Kod nas, nažalost, briga za sportiste najčešće započinje tek onda kada se on nađe u bolovima, a vrlo je malo onih koji preventivno rade na svom telu da bi se mogućnosti povređivanja svele na minimum. U svetu je alternativna metoda sve prihvaćenija ne samo kod sportista, ali oni najbolje shvataju koliko je važno da njihova tela funkcionišu besprekorno. Zato sve više sportista koristi usluge terapeuta kliničke masaže.

Važno je napomenuti da su terapeuti kliničke masaže kvalifikovani za izvođenje manipulativnih i mobilizacionih zahvata i da ste kod njih u sigurnim rukama.

2011-01-04T16:11:00.000-08:00

Išijas (Lumboishialhija)

Išijas je je oboljenje koje nastaje oštećenjem kičmenih korenova izazvanim prolapsom lumbalnih intervertebralnih diskusa ili piriformis sindromom. U anamnezi ima više nastupa bolova u lumbalnom delu kičme (lumbago), obično posle naprezanja. Aktuelni bol je lokalizovan u istom predelu i širi se ka zglobu kuka, niz nogu do potkolenice ako je lumbago ili niz potkolenicu i list noge sve do prstiju, ukoliko se radi o išijasu.

Kada se kaže išijas misli se na nervus ishiadicus: (L4-S3) se sastoji od dva dela, od n. peroneus communis i n. tibialis koji imaju zajedničku vezivnu omotnicu u području karlice i butine, što daje privid jedinstvenog nervnog stabla. Račvaju se u predelu iznad zgloba kolena. Ova dva nerva mogu i zasebno da se spuštaju, tada n. peroneus probija m. piriformis.

Bol može biti samo u jednoj nozi, no može se bol seliti iz jedne noge u drugu pa čak zahvatiti obe noge. Kod jakog išijasa često je nemoguće naći olakšavajući položaj i više-manje sve aktivnosti su bolne. Stajanje i hodanje su propraćeni istim bolovima kao i sedenje i ležanje.

Većina osoba koje pate od tzv. išijasa prethodno su bolovale od bolova u krstima ili su već imale nekoliko epizoda ukočenih leđa ili lumbaga. Naime, najčešće su ukočena i bolna leđa zapravo prethodnica išijasu. Zato još jednom napominjem da je pri prvim simptomima bolnih leđa potrebna intervencija terapeuta kliničke masaže koji će djelovati preventivno na kasniji bolniji išijas. Nažalost, većina ljudi to ipak ne čini, već se obrate tek onda kada išijas postane neizdrživ. Kao i kod bolova u leđima prve pojave išijasa i nisu tako bolne, međutim kroz vreme one postaju sve bolnije. Dužina trajanja varira od nedelju dana pa sve do više meseci.

U većini slučajeva terapeutska klinička masaža je vrlo efikasna u rešavanju takvih tegoba. Još bolje bi bilo da se počnete brinuti za svoja leđa i noge pre nego li počnu bolovi. Terapeutska klinička masaža je zasigurno dobar izbor.

2011-01-04T15:54:00.000-08:00

Discus hernia

Intervertebralni diskovi su verovatno jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi pate od bolova u leđima. Neka istraživanja tvrde da čak 85% svih tegoba u donjem delu leđa nastaje zbog oštećenih diskova. Glavna uloga diskova je amortizacija kičmenih pršljenova i u manjoj meri služi pokretljivosti. Zbog kombinacije raznih negativnih faktora intervertebralni diskovi su podložni degenerativnim promenama. Najčešće stradaju diskovi u donjem lumbalnom dijelu leđa i to naročito na nivoima L3-L4,L4-L5 i L5-S1, zato što nose najveći teret tj. težinu tijela, podnose stres i manje su pokretljivi.

Uglavnom pri podizanju tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret) , ili uopšte fizičkog opterećenja, dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela-nukleus pulpozusa koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi). Tako nervni koren kontinuirano biva iritiran. Samim tim dolazi do njegovog zapaljenja i oteknuća, te će on imati još uži prostor od onog koji mu treba, odnosno iritacija postaje još intenzivnija. Na uticaj bola i mišići se sužavaju, dakle organizam se brani tako što će ograničiti pokretljivost datog prostora. U nervnom sistemu dolazi do blokade protoka informacija, javljaju se opažajne smetnje i utrnuća, a kasnije i propadanje mišića.

Ispoljava se iznenadnim jakim bolom u krstima koji se širi ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Karakteristično je da bol obično bude isprovocirana dužim sedenjem, stajanjem, kijanjem, kašljanjem ili naprezanjem. Drugi simptomi mogu biti: smanjena snaga u mišićima, bolna muskulatura, pogotovo prilikom kretanju, te spazam mišića.

Ako patite od tegoba s diskovima, obratite se terapeutu kliničke masaže koji će ne samo uticati na Vaše tegobe već će vas edukovati na način da preventivno delujete i samim tim smanjite mogućnosti diskus hernije. Naravno, u potpunosti se ništa ne može spriječiti, ali ako Vi redovno posećujete svog terapeuta i uz određene modifikacije Vašeg načina života definitivno se može smanjiti mogućnost većeg oštećenja. Terapeutska klinička masaža je siguran i dobar izbor pod uslovom da se obratite kvalifikovanom terapeutu kliničke masaže.

Napomena: Ne lečimo discus herni-u, nego vraćamo telo u onu prvobitnu poziciju gde će prestati takva iritacija na diskus, metodama za vraćanje statike… Samom hernijacijom diska može da se bavi samo hirurg.

2011-01-04T15:39:00.000-08:00

Indikacije – Kontraindikacije

Najglavniju indikaciju predstavljaju funkcionalna blokada i mišićna napetost, ukoliko samostalno ili udruženo sa drugim patološkim procesom učestvuju u nastanku tegoba, ili pak u održavanju tog stanja.

Najvažnija kontraindikacija jeste nedostatak indikacije. Obično ne postoji indikacija kada nema funkcionalne blockade ili mišićne napetosti, ili kada je sprečeno pravilno izvođenje tretmana.

Cilj terapeutske kliničke masaže uspostavljanje normalne pokretljivosti zgloba i njegovih pomoćnih delova.

Info

2010-09-29T08:42:00.000-07:00

Osteoterapija

Terapeutska Klinička Masaža je vid manuelne terapije i spade u alternativne metode lečenja.

Egipatski , dalekoistočni primeri dokazuju da je manuelna terapija stara više od 5000 godina.

Terapeutska Klinička Masaža je holistički način vraćanja procesa organizma u pravilnu funkciju kombinacijom više mogućih načina za rešavanje određenog problema (pritiskanjem ruku po nekim delovima tela, istezanje određenih grupa mišića, otklanjanje blokada između pršljenova, otklanjanje blokova u zglobnoj strukturi i sl.).

To je prvi korak ka normalizaciji, vraćanju tela u stanje ravnoteže ili homeostaze. Kroz nekoliko terapija postižu se dobri, ponekad izvanredni razultati (uklanjanje bolova, napetosti ili psihičke iritacije koja izaziva poremećaj energetske cirkulacije i samim tim utiče na višak ili manjak energije u telu.

Uravnotežuje energiju vašeg tela za optimalno zdravlje, radost i vitalnost.

Manual therapy

Some examples from egiptian times show that manual therapy is over 5000 years old. Manual therapy is a holistic way of returning the organism into the right way of functioning by using several different techniques (manual force to the body, extensibility of certain muscle groups, removing blockages in joint structure and between vertebras etc.) That is the first step to normalisation, balance or homeostasis of the body. After only several therapies we can reach good, almost perfect results (removal of pain, tension and psychological irritation which can cause disorder in energy circulation and therefore deficiency or excess of energy). It brings you optimal health, joy and vitality by balancing the energy of your body.

THAI Masaža

U slobodnom prevodu « drevna masaža », praksa je stara sigurno više od 1000 godina, možda i više od 2500.

Dve osnovne tehnike meko se prepliću tokom seanse Thai masaže. Prva je dovođenje klijenta u različite jogičke pozicije (Asane), shodno njegovim individualnim mogućnostima, pri čemu se vrši prijatno istezanje svih mišića i nervnih vlakana.

Drugi osnovni deo je tehnika akupresure kojom se usklađuje protok vitalne energije kroz kanale. To je razlog što ova metoda kao rezultat donosi širok spektar blagodeti: fizičku opuštenost i porast vitalnosti, povećanje gipkosti, viši stepen samosvesti, bistrinu uma i emotivnu uravnoteženost. Po tim odlikama, Tradicionalna Thai masaža spada u sam vrh holističkih metoda.

Thai massage

In loose translation it means ancient-manner massage. This practice is certainly over 2500 years old. There are two main techniques that are used during Thai massage. Firstly, the receiver is put into many yoga-like positions, according to his individual possibilities, that increase muscle and nerve flexibility. The second part of the massage is the acupressure technique which coordinate the flow of the body´s life force through chanales. That is why this massage has many benefits: physical relaxation, increased vitality and flexibility, higher selfconsciousness, clarity of mind and emotional balance. Thanks to that features Thai ancient massage is one of the main holistic methods.

Reiki

Reiki je metoda tradicionalne medicine, koja je legalizovana i odobrena podzakonskim aktom koji je potpisalo Ministarstvo zravlja Srbije. Ministarstvo zdravlja Srbije ju je svrstalo u sredstva za unapređenje zdravlja i rehabilitacije.

Reiki je, najverovatnije, najstarija metoda unapređenja zdravlja, koja se zasniva na veštini korišćenja Univerzalne životne energije u cilju značajnog povećanja kapaciteta vitalne energije, eliminacije stresa, jačanja odbrambenih sposobnosti organizma, unapređenja zdravlja, a takođe u cilju poboljšanja kvaliteta života.

Jedan Reiki tretman traje 60 minuta. Tretman vrši Reiki praktikant tako što polaže ruke na ili iznad klijenta na način koji je ustanovljen u samom Reikiju. Tokom tretmana, klijent je potpuno obučen i udobno smešten na stolu za masažu, krevetu ili stolici. Može se osetiti pojačana toplota, opuštanje, prijatnost, strujanje, trnjenje. Čista izvorna energija uvek deluje tamo gde je najpotrebnija.

Reiki

Reiki is the traditional medicine method which is legalised and approved by an act of law signed by Ministry of health of Serbia. Ministry of health registered it as a way of improving health and rehabilitation.

Reiki is probably the oldest method of health improvement which is based on using the universal life energy as the way to increase capacity of vital energy, eliminate the stress,improve the immune system of the organism and quality of life.

One reiki treatment takes about 60 minutes. Reiki is received from practitioner who places his hands on or above the client in a way that is determined by reiki. During the treatment the client is fully dressed and placed on a massage table, bed or a chair. One can feel the increased heat, relaxation, pleasant flow and shudder. Pure energy is always focused where it needs.

2010-03-31T05:37:00.000-07:00

Ishrana i krvne grupe

Zašto je krvna grupa tako moćna? Koja je osnovna uloga koju ona igra u preživljavanju, ne samo hiljadama godina ranije, nego i danas?

Vaša krvna grupa je ključ za kompletni imuni sistem vašeg tela. Ona kontroliše uticaj virusa, bakterija, infekcija, hemijskih supstanci, stresa i kompletnog skupa štetnih činilaca i uticaja, koji mogu da ugroze vaš imuni sistem. Takođe nam pomaže u regulisanju telesne težine, na optimalan način.

Pre svega, saznajte koja je vaša krvna grupa.

Plan vaše krvne grupe omogućava vam da se usresredite na saznanje o zdravlju i ishrani koji odgovaraju vašem biološkom profilu. Naoružani ovim znanjem, bićete u mogućnosti da izaberete primerenu dijetu, režim vežbanja i uopšte, zdrav način života, zasnovan na dinamičkim snagama vašeg tela.

Ako se pažljivo pridržavate plana vaše krvne grupe vi ćete biti u stanju da:

da izbegnete veliki broj uobičajenih virusa i infekcija,
da izgubite na težini, jer će se vaše telo osloboditi toksina i masti,
Da se borite sa po život opasnim bolestima (kardiovaskularnim bolestima, šećerna bolest…)
Da izbegnete mnoge činioce koji izazivaju brze ćelijske poremećaje i tako usporite proces starenja.

Dijeta vaše krvne grupe predstavlja obnovu vašeg prirodnog genetskog ritma.

Kako da izaberemo preporuke kojih ćemo se pridržatavati i najpravilniji način naše ishrane?

Istina je da ne možemo birati način ishrane, isto kao što ne možemo birati boju kose ili pol. To je već davno određeno za svakoga od nas pre mnogo hiljada godina. Dijeta vaše krvne grupe ima efekta zato što ste u stanju da pratite jasan, logičan i naučno ispitan i ozvaničen obrazac ishrane, koji se zasniva na vašem ćelijskom profilu.

Svaka od dijeta krvnih grupa uključuje šesnaest grupa hrane:

Meso i živina
Morska hrana
Mlečni proizvodi i jaja
Ulja i masti
Koštunjavi plodovi i semenke
Mahunarke i leguminoze
Cerealije
Hleb i peciva
Žitarice i testenine
Povrće
Voće
Sokovi i tečnosti
Začini
Dodaci jelima
Biljni čajevi
Različiti napici

U svakoj od ovih grupa hrana se deli u tri kategorije: VEOMA KORISNO, NEUTRALNO I IZBEGAVATI. Mislite o ovim kategorijama na sledeći način:

VEOMA KORISNO je hrana koja deluje kao LEK.
NEUTRALNO je hrana koja deluje kao HRANA.
UZBEGAVATI se odnosi na hranu koja deluje kao OTROV.

Postoji veliki broj namirnica u svakoj od ovih dijeta, tako da se ne morate plašiti ograničenja.

Krvna grupa O

Lovac

snažan

samouveren

vođa

JAKE STRANE:

Otporan digestivni trakt. Snažan imuni sistem. Prirodna odbrana od infekcija. Efikasan metabolizam i očuvanje hranljivih sastojaka.

SLABOSTI:

Netolerantan na promene u ishrani i okruženju. Imuni sistem može biti hiperaktivan i sklon da napada sopstveni organizam (autoimune bolesti).

ZDRAVSTVENI RIZICI:

Poremećaji koagulacije, zapaljenske bolesti – arthritis, smanjena funkcija štitne žlezde, čirevi, alergije.

PROFIL ISHRANE:

Visok nivo proteina: hrani se mesom. Meso, riba, povrće, voće.

Ograničiti: žitarice, mahunarke, leguminoze.

KURA ZA MRŠAVLJENJE:

Izbegavati: pšenicu, kukuruz, pasulj, sočivo, kupus, prokelj, karfiol, senf.

Pomaže: morske alge, morska hrana, so, džigerica, crveno meso, kelj, spanać, brokoli.

DODACI U ISHRANI:

Vitamini grupe B, vitamin K, kalcijum, jod, slatki koren, morske alge.

REŽIM VEŽBI:

Intenzivne fizičke vežbe, kao što su aerobik, borilačke veštine, kolektivni sportovi, trčanje.

Krvna grupa A

Odgajivač

promišljen

kooperativan

precizan

JAKE STRANE:

Dobro se prilagođava na promene u ishrani i okruženju. Lako metaboliše hranljive sastojke.

SLABOSTI:

Osetljiv digestivni trakt. Osetljiv imuni sistem, podložan infekcijama.

ZDRAVSTVENI RIZICI:

Bolesti srca i krvnih sudova, rak, anemija, bolesti jetre i žučne kese, dijabetes (tip I).

PROFIL ISHRANE:

Vegetarijanac. Povrće, tofu, morska hrana. žitarice, mahunarke, leguminoze, voće.

KURA ZA MRŠAVLJENJE:

Izbegavati: meso, mlečne proizvode, pasulj, pšenicu.

Pomaže: biljna ulja, hrana od soje, povrće, ananas.

DODACI U ISHRANI:

Vitamin B-12, folna kiselina, vitamin C, vitamin E, glog, echinacea, šareni čkalj.

REŽIM VEŽBI:

Smirujuće vežbe za koncentraciju, kao što su joga i tai chi.

Krvna grupa B

Nomad

uravnotežen

fleksibilan

kreativan

JAKE STRANE:

Snažan imuni sistem. Višestruko prilagodljiv na promene u ishrani i okruženju. Uravnotežen nervni sistem.

SLABOSTI:

Nema prirodnih slabosti, ali određeni faktori mogu prouzrokovati sklonosti ka autoimunim bolestima i retkim virusnim infekcijama.

ZDRAVSTVENI RIZICI:

Dijabetes (tip I), sindrom hroničnog umora, autoimmune bolesti – Lu Gerigova bolest, lupus, multipla skleroza.

PROFIL ISHRANE:

Uravnotežen način ishrane. Meso (ali ne pileće), mlečni proizvodi, žitarice, mahunarke, leguminoze, povrće, voće.

KURA ZA MRŠAVLJENJE:

Izbegavati: kukuruz, sočivo, kikiriki, susam, semenke, heljdu, pšenicu.

Pomaže: povrće, jaja, meso divljači, džigerica, slatki koren, čaj.

DODACI U ISHRANI:

Magnezijum, slatki koren, ginko, lecitin.

REŽIM VEŽBI:

Umerene fizičke vežbe uravnotežene psihičkim aktivnostima, kao što su šetnja, biciklizam, plivanje.

Krvna grupa AB

Enigma

redak

harizmatičan

tajanstven

JAKE STRANE:

Dobro se prilagođava savremenim uslovima. Veoma tolerantan imuni sistem. Ujedinjuje prednosti krvnih grupa A i B.

SLABOSTI:

Osetljiv digestivni trakt. Preterano tolerantan imuni sistem, sklon infekcijama. Negativno reaguje na okolnosti kako grupe A tako i grupe B.

ZDRAVSTVENI RIZICI:

Bolesti srca, rak, anemija.

PROFIL ISHRANE:

Mešovita ishrana. Meso, morska hrana, mlečni proizvodi, tofu, pasulj, mahunarke, leguminoze, žitarice, povrće.

KURA ZA MRŠAVLJENJE:

Izbegavati: crveno meso, pasulj, semenke, kukuruz, heljdu.

Pomaže: tofu, morska hrana, mlečni proizvodi, povrće, morske alge, ananas.

DODACI U ISHRANI:

Smirujuće vežbe za koncentraciju, kao što su joga i tai chi, kombinovane sa umerenim fizičkim aktivnostima, kao što su šetnja, biciklizam i dr.

U sledeći postovima biće navedene namirnice za svaku krvnu grupu ponaosob.

Faktor gubljenja težine

Biti gojazan nije bila tema našim precima, čija tela su bile mašine koje su trošile gorivo koje im je bilo potrebno. Danas je gojaznost postala jedan od najvećih zdravstvenih problema u većini industrijalizovanih društava. Iz tog razloga je smanjenje težine postala opsesija, pa je prirodno da se veliki broj ljudi interesuje za mogućnost gubljenja telesne težine u okviru dijeta krvne grupe. Ova ishrana nije specifično namenjena za gubljenje telesne težine, međutim, to je jedan od prirodnih sporednih efekata obnavljanja organizma. Ona je osmišljena za optimalan način života. Koncipiranje dijete krvne grupe u skladu sa ćelijskom kompozicijom vašeg tela (u suprotnosti sa opštim preporukama po kojima jedna vrsta ishrane odgovara svakome) obezbediće da specifične vrste hrane dovedu do gubljenja težine u vašem slučaju, iako mogu imati drugačiji efekat kod osoba druge krvne grupe.

Mogućnosti gubljenja na težini upražnjavanjem odgovarajuće od dijeta krvnih grupa ogledaju se u sledećem. Najveći problem kod osoba koje drže dijete je u tome što veoma brzo suviše izgube na težini, tada je potrebno vršiti prilagođavanja njihove ishrane, kako bi se usporila brzina kojom se težina gubi. Ukoliko se i inače borite sa linijom, izraženo gubljenje težine može vam delovati najmanje problematično. Ali setite se da je vaš konačni cilj optimalno zdravlje i način života, odn. postizanje ravnoteže između vaše težine, visine i građe. Preterani gubitak težine ukazuje na stanje nedovoljne uhranjenosti, koje će oslabiti vaš imuni sistem – upravo ono što pokušavate da izbegnete.

Dinamika gubljenja na težini vezana je za promene koje se dešavaju u vašem telu kada se pridržavate ove genetski zasnovane dijete. Postoje dva činioca.

Vaše telo će, podvgnuto dramatičnom pomaku usled eliminisanja ishrane koja se loše vari ili je toksična, kao prvo, pokušati da izbaci sve toksine koji su od ranije u njemu. Ovi toksini su deponovani uglavnom u masnom tkivu, tako da proces eliminisanja toksina znači i eliminisanje masti. Drugi činilac su efekti specifičnih vrsta hrane na vaše organske sisteme koji kontrolišu težinu.

Svaku krvnu grupu karakteriše specifična reakcija na određenu hranu. Pokazalo se da mnogi ljudi u početku pristupaju dijeti religijski. Oni jedu samo VEOMA KORISNU hranu, ne konzumirajući čak ni NEUTRALNU hranu. Retultat je bez izuzetka prilično nezdravo gubljenje težine. Ovi ljudi deluju ispijeno i nezdravo, jer ne dobijaju dovoljno hranljivih sastojaka neophodnih za zdravu ishranu. Bolji pristup je eliminisanje svih vrsta hrane sa liste za IZBEGAVANJE i smanjenje ili eliminisanje onih vrsta NEUTRALNE hrane koje prouzrokuju gubljenje težine u slučaju vaše krvne grupe. Ovo će vam obezbediti uravnotežen način ishrane i zdraviji metod za gubljenje na težini.

Duboko tkivna masaža (Deep tissue massage)

2010-03-07T04:24:00.000-08:00

Šta je duboko tkivna masaža?

To je tehnika koja se fokusira na dublje slojeve mišićnog i vezivnog tkiva. Ona ima za cilj oslobađanje tenzije u telu kroz spore pokrete i duboke pritiske prstima na oblastima gde postoji hronična mišićna napetost, bilo da ide preko mišićnih vlakana, tetiva ili fascije. To je posebno korisno za hronične napetosti kao što su ukočeni vrat, napetost u donjem delu leđa, bol u ramenima i sl. Neki od pokreta se koriste kao klasična terapija masažom, ali pokreti su sporiji, pritisak je dublji i koncentrisan na područja tenzije i bola.

Zašto duboko tkivna masaža?

Zato što prija i korisna je za vaše zdravlje. Kada su mišići pod stresom, oni blokiraju kiseonik i hranljive materije, što dovodi do upala koje grade toskine u mišićno tkivo. Duboko tkivna masaža pomaže da ne dođe do gubitka mišićnog tkiva, oslobađanju toksina iz mišića i dovodi do pravilne kardiovaskularne cirkulacije. Zbog toga što se oslobađa mnogo toksina, potrebno je piti više vode posle duboko tkivne masaže da bi pomogli eliminaciju tih toksina iz tela.

Koja je svrha duboko tkivne masaže?

Cilj je “odlepiti” mišićna vlakna i fasciju, utičući na duboko-zadržani obrazac tenzije, eliminiše toksine, dok opušta i umiruje mišiće. Deluje i korektivno i terapeutski.

Kako duboko tkivna masaža radi?

Kod hronične mišićna napetosti ili povreda, obično postoji adhezija (srastanje dve površine na telu vezivnim tkivom, usled neke upale) u mišićima, tetivama ili ligamentima.

Adhezija može blokirati cirkulaciju i izazvati bol, ograničiti pokrete, i upale.

Duboko tkivna masaža radi na “razbijanju” ovih adhezija, samim tim i na ublažavanju bola i vraćanju normalnog pokreta. Da bi to uradili, terapeut često koristi direktni duboki pritisak ili frikciju uzduž i popreko mišićnih vlakana.

Da li duboko tkivna masaža boli?

U određenim tačkama tokom masaže, mnogi ljudi obično mogu primetiti neku nelagodnost ili bol. Veoma je važno reći terapeutu kada bol “izađe” iz zone komfora, poenta je da se radi na granici bola, ali da ne boli. Dešava se da se javi reakcija posle masaže u vidu neke ukočenosti ili bola, koja prestane za dan-dva.

Kada koristimo duboko tkivnu masažu (za koja stanja)?

Za razliku od klasičnih terapija masažom, koja se koristi za opuštanje, duboko tkivna masaža obično se fokusira na određeni problem, kao što su:

Hronični bol

Ograničena mobilnost

Oporavak od povrede (padovi, sportske povrede…)

Sindrom karpalnog tunela

Teniski i golferski lakat

Posturalni problem

Napetost mišića, spazam i mnogi drugi

Šta možete da očekujete u toku terapije?

Terapeut koristi prste, ruke, pesnice, laktove i podlaktice tokom duboko tkivne masaže. Možda ćete biti zamoljeni da produbite disanje prilikom tretiranja nekih napetih područja. Važno je da pijete onoliko vode koliko možete posle terapije da bi eliminisali što više metaboličkih otpada iz tkiva.

Mere predostrožnosti!

Masaža se ne preporučuje za određene osobe:

Zarazne bolesti, osip, ili otvorene rane

Odmah nakon operacije

Odmah nakon hemopatije ili zračenja, osim po preporuci lekara

Ljudi sa osteoporozom treba da konsultuju svog lekara pre nego što počnu s terapijom

Koj imaju krvne ugruške. Osobe sa srčanim oboljenjima, osim uz saglasnost svog lekara

Trudnice, bez konsultacije s lekarom

Masažu ne treba vršiti direktno preko modrice, upale kože, nezarasle rane, tumora, abdominalne hernije ili novijih preloma

Koliko brzo ću dobiti rezultate duboko tkivnom masažom?

Važno je biti realan o tome šta jedna duboko tkivna masaža može postići. Mnogi ljudi traže jači pritisak, misleći da ako terapeut pritiska dovoljno jako da mogu da se reše svih svojih čvorova za jedan sat. Ovo se jednostavno neće desiti. Ustvari, eliminisanje hroničnih čvorova i napetosti koje je osoba izgradila tokom života se postiže najbolje u integraciji sa programom koji obuhvata vežbe, rad na posturi tela i načinu kretanja, tehnikama relaksacije i redovnog upražnjavanja masaža.

Konačno, dok je duboko tkivna masaža svakao vredna, treba biti svestan da i drugi blagi stilovi poput kranijalno sakralne terapije takođe mogu proizvesti oslobađanje i prestrojavanje u telu.